Kako se tretira giht?

 

Poznato je da je giht oblik artritisa. Kao i druge vrste artritisa, giht uzrokuje bol i otok u zglobovima. Uglavnom se razvija kod nekih ljudi koji hronično imaju stanje zvano „hiperurikemija“, odnosno visok nivo supstance koja se naziva urat - mokraćna kiselina u krvi. Urati mogu da formiraju kristale koji se nakupljaju u različitim delovima tela, uzrokujući simptome. 

Ne razvijaju giht svi ljudi sa hiperurikemijom; do dve trećine ljudi sa hiperuricemijom nikada nema simptome, iako je nejasno zašto je to tako. Kod nekih ljudi mogu se stvoriti kristali urata koji mogu dovesti do kamenja u bubrezima i drugih problema sa funkcijom bubrega.


Faktori rizika

Giht se obično razvija u odraslom dobu i retko se javlja kod dece. Obično se razvija češće kod muškaraca (najčešće kod muškaraca koji imaju između 30 i 45 godina) nego kod žena (obično posle 55 godina); posebno je čest kod ljudi starijih od 65 godina bez obzira na pol. Procenjuje se da giht pogađa skoro 4 procenta stanovništva.

Postoji nekoliko faktora koji povećavaju rizik od razvoja gihta, a to su: gojaznost, visok krvni pritisak, hronična bolest bubrega, prejedanje ili produženi post, redovno konzumirajte prekomerne količine alkohola (posebno piva, viskija, džina, votke ili ruma), konzumiranje velikih količina mesa ili morskih plodova, konzumacija gaziranih pića, uzimanje lekova koji utiču na nivo urata (posebno diuretika). 

Kod ljudi kojima je već dijagnostikovan giht takođe postoje određene karakteristike koje povećavaju rizik da dođe do ponovljenih pojava gihta. U pitanju su sledeći rizici: To se može deseiti u slučaju povrede ili nedavne operacije, u slučaju posta, konzumacije prekomerne količine alkohola, prejedanja, uzimanjz lekova koji izazivaju nagle promene nivoa urata u krvi, dehidratacija,...


Simptomi gihta

Napadi gihta su iznenadne epizode ​​jakih bolova koji se javljaju u zglobovima, a koji obično podrazumevaju i crvenilo, otok i osetljivost zgloba. Iako napad gihta obično pogađa jedan zglob, kod nekih ljudi se istovremeno javlja i po nekoliko upaljenih zglobova. Napadi gihta se javljaju češće tokom noći i u ranim jutarnjim satima nego danju, ali se mogu javiti u bilo kom trenutku. Bol i upala obično dostižu vrhunac intenziteta u roku od 12 do 24 sata od početka napada i uglavnom u potpunosti prolaze u u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja, čak i ako se ne tretiraju. Način na koji se telo samo oslobađa od napada gihta i dan danas nije otkriven.  

Karakteristični bol i upala gihta razvijaju se kada bele krvne ćelije i ćelije u oblogama zglobova pokušavaju da okruže i svare kristale urata koji su se izlivali iz naslaga u tečnost koja podmazuje zglobove (koja se naziva sinovijalna tečnost). Ove ćelije prepoznaju kristale kao strani materijal i oslobađaju hemijske signale koji doprinose bolu, otoku i crvenilu povezanim sa napadom gihta.


Lečenje

Cilj lečenja gihta je da se brzo i sigurno smanji bol, upalu i prateće neprijatnosti izazvane gihtom.  Odluka o lekovima koji će se prepisati zasniva se na nekoliko faktora, uključujući rizik od krvarenja, zdravlje bubrega i da li ste u prošlosti imali čir na želucu ili tankom crevu.

Protivupalni lekovi su najbolji način za lečenje gihta. Najučinkovitiji su ukoliko se sa njima počne odmah nakon što se primete prvi simptomi. Ako ste u prošlosti imali giht, vaš lekar vam može dati lekove koji će vam biti pri ruci u slučaju pojave osipa. Ovo je važno jer je brza reakcija ključna za smanjivanje vremena koje je potrebno da epizoda napada prođe.


Saveti za jačanje imunog sistema i dobro zdravlje

 

 

Kada su brojna stanja organizma u pitanju, bolesti i često samo loš osećaj, onda govorimo o narušenom odbrambenom mehanizmu, tj. narušenom i nedovoljno jakom imunom sistemu. Tu sposobnost koju organizam ima da se odbrani od brojnih bolesti, štetnih materija koje dolaze iz celokupne okoline, brojnih virusnih, gljivičnih i bakterijskih infekcija, nazivamo imunim sistemom

Međutim, da bi on bio sposoban da odbrani organizam potrebno ga je svakodnevno jačati, jer brojne navike, način ishrane, samog života, brojni poroci, nedovoljno fizičke aktivnosti, stres, loš san, utiču na njegovo slabljenje i nedovoljnu odbrambenu funkciju.

Kao zaštita imunog sistema u prvom redu se nalaze brojni vitamini i minerali, koji se mogu uzimati prirodnim putem, ali i kroz određene dijetetske suplemente. Tu je, svakako, zdrava ishrana, bazirana na umerenom korišćenju voća, povrća, unosa vlakana, mesnih i mlečnih proizvoda. Na dobar imunitet utile fizička aktivnost, šetnja u velikoj meri, kvalitetan san, izbegavanje stresnih situacija i slično. Postoje brojni saveti koji vam mogu pomoći da ojačate svoj imuni sistem, a ovo su samo neki od njih.

Upotreba probiotika za jačanje imuniteta

Iako se uglavnom misli da je probiotik potreban u određenim situacijama, kako bi sprečio određena neželjena dejstva i pojave, to nije sva istina. Imunološka odbrana organizma od brojnih infekcija i bolesti zavisi od organa za varenje, odnosno creva gde se nalazi oko 70% svih imunih ćelija koje se nalaze u ljudskom organizmu. Normalna crevna flora sadrži kako dobre, tako i loše bakterije, koje su potrebne za očuvanje balansa, a probiotici spadaju u red dobrih bakterija. Disbalans crevne flore dovodi do slabljenja imunog sistema, pa se tada uvodi probiotik kao terapija, kako bi se balans vratio u normalu i kako bi se ojačao odbrambeni mehanizam.

Svaki probiotik koji se konzumira sadrži više različitih sojeva bakterija koje utiču na jačanje imuniteta. Probiotici se mogu obezbediti organizmu i kroz ishranu, najviše kroz mlečne proizvode kao što su jogurt, kiselo mleko, kefir, ali ga ipak nema u dovoljnim količinama. Probiotik se preventivno uzima prilikom promene klime, putovanja, antibiotske terapije, tokom promene režima ishrane ili samog načina života, ali je pored prevencije potrebno voditi računa o simptoma koji govore o narušenoj crevnoj flori, kao što su dijareja, mučnina, grčevi u stomaku, kada su oni neophodni kao zaštita imunom sistemu i celokupnom organizmu.

Uzimanje vitamina

Jak imunitet zavisi od mnogo toga, pa tako i od vitamina koji su potrebni za pravilan rad organizma. Njih je moguće obezbediti kroz svaki obrok, uzimajući određene namirnice koje su njima bogate. Uglavnom se govori o potrebi za vitaminom C, vitaminom B12, vitaminom D3, ali su tu i cink, selen, kalcijum , magnezijum i tako dalje. Najvažnije je da vam ishrana tokom svakog dana bude obogaćena svežim voćem i povrćem, da konzumirate potrebnu količinu mlečnih proizvoda, ali i mesa, jer je ono prirodan izvor vitamina B12, jetra vitamina D3, kao i žumance. Tek onda kada vidite simptome kao što su česte infekcije, neraspoloženost, konstantan umor i kada za njega nema razloga, nervoza, bolovi u leđima, zglobovima, bitno je obratiti se lekaru, kako bi bile urađene potrebne provere.

Vitamini za odrasle, kao i vitamini za decu ne bi trebalo da se uzimaju samovoljno, bez konsulatacije sa stručnim licima, jer kada ih ima u organizmu u dovoljnoj količini, onda dolazi do hipervitaminoze i pojave simptoma kao što su povraćanje, dijareja, a određeni vitamini u velikoj količini mogu dovesti i do pojave brojnih oboljenja i ozbiljnih stanja organizma.